|
83% programera doživelo „burnout” tokom pandemije
|
|
|
Sindrom izgaranja na poslu (tzv. burnout) je doživelo 83 odsto programera tokom pandemije, pokazuje istraživanje rađeno u Londonu i San Francisku. Kao glavni razlozi izgaranja navedeni su veliko opterećenje (47%), neefikasani procesi (31%) i nejasni ciljevi (29%). Kompanija Haystack Analytics, koja se bavi povećavanjem produktivnosti inženjera, radila je istraživanje kako bi utvrdila da li je pandemija pogoršala stanje programera, a 81 odsto njih pokazuje da jeste. Studija takođe otkriva da je 83 procenta programera zabrinuto zbog pouzdanosti softvera na svom radnom mestu. Programeri su bili neizostavni deo u pokušaju biznisa da funkcionišu tokom pandemije, jer su brojna softverska rešenja bila opterećenija nego ikada ranije. Statistika pokazuje da samo u Velikoj Britaniji postoji oko 408.000 programera i procenjuje da će do 2024. godine globalna populacija programera porasti na 28,7 miliona. Direktorka za produktivnost programera u Netflix-u, kaže da je ova studija pokazala kako se produktivnost tima ne može gledati samo kroz jednu metriku, već da je jako važno meriti dobrobit, odnosno zadovoljstvo tima i ostale kontekste koji skupa utiču na produktivnost. Sindrom izgaranja ili burnout javlja se usled preopterećenosti poslom, a manifestuje se kroz progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao rezultat frustracija i stresa na poslu. Osobe u ovom stadijumu ne vide izlaz, a njegovi uzroci su brojni. Postoje razne metode kojima može da se prevenira ovo stanje, na kojem i zaposleni i poslodavci treba zajedno da rade.
|
|
|
Google gasi backup i sync servise
|
|
|
Kompanija Google zvanično je potvrdila da će korisničke desktop servise Google Backup i Google Sync ugasiti i premestiti ih u Google Drive for Desktop aplikaciju. Ova promena je važeća i za poslovne i za privatne korisnike. Promena će biti najavljena svim korisnicima od 19. jula i to putem mejla i samih aplikacija, da bi svi imali vremena do kraja septembra da migriraju na novu aplikaciju. Migracija bi trebalo da se završi s poslednjim danom septembra, jer od 1. oktobra Google Sync i Google Backup više neće biti dostupni. Kompanija ovim potezom, kako sama kaže, želi da stvori moćnije poslovne i privatno okruženje unifikovano na svim platformama i za sve korisnike. Jedna od prednosti objedinjenog Google Drive for Desktop sistema jeste i mogućnost korišćenja Google Sync servisa za eksternu memoriju, kakvi su USB memorije, SSD ili HDD uređaji direktno na Google Cloud.
|
|
|
Startap poboljšao proces kliničkih ispitivanja da bi obezbedio bolju zdravstvenu negu za sve
|
|
|
Procenjeno je da je globalno tržište kliničkih ispitivanja vredelo 44,3 milijarde dolara 2020. godine i predviđa se da će se vrednost uvećati do 69,3 milijarde do 2028. godine. Farmaceutske i biotehnološke kompanije traže inovativne načine da poboljšaju sakupljanje podataka, smanje troškove i uvećaju raznolikost učesnika u kliničkim ispitivanjima. Kako tvrdi Džodi Akin, osnivačica kompanije Hawthorne Effect, ekosistem zdravstvene nege je složen i nijansiran, te je promena spor proces i mora da se sprovodi tako da ojačava poverenje. Akin ima preko 25 godina iskustva u vođenju, osmišljavanju i sprovođenju kliničkih ispitivanja na globalnoj sceni. Misija njene kompanije je da pacijentima olakša učestvovanje u kliničkim ispitivanjima bez obzira na njihovu lokaciju ili socio-ekonomsku situaciju. Hawthorne kombinuje svoju tehnološku platformu sa snažnom mrežom medicinskih profesionalaca koji sakupljaju podatke. Njeno rešenje ovog problema jeste da provereni profesionalci iz zajednice, koji uživaju poverenje instituta koji obavlja ispitivanje, komuniciraju sa pacijentima i obavljaju preglede. To će olakšati manje zastupljenim zajednicama da učestvuju u ispitivanjima i približiće im ceo taj proces. Razvoj značajnih veza sa učesnicima ispitivanja kroz stalnu komunikaciju pre, tokom i nakon samog ispitivanja uvećava poverenje među svim akterima. Pandemija je povećala potrebu da se klinička ispitivanja obavljaju brzo i da uključe marginalizovane populacije. „To je ubrzalo prihvatanje Hawthorne-a“, kaže Akin. Nedavno je Hawthorne Effect objavio da je obezbedio 20 miliona u krugu finansiranja Serije A.
|
|
|
Jedan sektor u Srbiji porastao je čak 393 odsto
|
|
|
Sektor onlajn obrazovanja u Srbiji porastao za 393% u prvom kvartalu 2021. godine. Pandemija koronavirusa je navela mnoge da počnu da se bave onlajn obrazovanjem i samo u Srbiji je obim transakcija porastao gotovo četiri puta, podaci su Payoneera. Od svih uplata izvršenih putem globalne platforme Payoneer, najviše uplata u ovom sektoru u Srbiji je zabeleženo preko platforme BedaKid. Sektor onlajn obrazovanja u Srbiji je u 1. kvartalu 2021. godine ostvario četiri puta veći broj uplata nego u prva tri meseca 2020. Obim transakcija u ovom sektoru je skoro učetvorostručen (393%), dok je broj klijenata više nego utrostručen (312%), uz rast prosečnog obima uplata u odnosu na 1. kvartal 2020. godine. „Pružanje usluga onlajn obrazovanja iz Srbije u inostranstvo u poslednjih godinu dana beleži veliki konstantan rast. To je vrlo atraktivan segment, u kojem radi veliki deo frilensera u Srbiji, kojima to predstavlja osnovni izvor prihoda. Rast pojedinačne vrednosti uplate po korisniku pokazuje da se naši ljudi još više cene na međunarodnom tržištu onlajn obrazovanja“, izjavio je Nikola Mehandžić, Business Development direktor Payoneera u Srbiji. Gledano po gradovima u Srbiji, Beograd se nalazi na prvom mestu u sektoru onlajn obrazovanja po ukupnom obimu transakcija izvršenih putem ove globalne platforme sa učešćem od 27,5%, a slede ga Niš – 13,7%, Novi Sad sa 11,5%, Kragujevac – 3,7%, Zrenjanin i Leskovac sa po 1,8% i Subotica – 1,1%. U poređenju sa obimom transakcija po gradovima u prva tri meseca 2020, najveći porast je zabeležen za Kragujevac – 846%, Novi Sad – 715%, Niš – 635%, Leskovac – 587%, Subotica – 464%, Zrenjanin - 351% i Beograd – 298%.
|
|
|
MMF upozorio da 40 odsto korporativnog duga može završiti bankrotom
|
|
|
Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno upozorio da bi čak 40 odsto korporativnog duga moglo da se završi bankrotom. Naime, posle skoro godinu i po dana intenzivne zdravstveno-ekonomske borbe sa Covid-19, situacija i dalje nije sjajna, posebno imajući u vidu nove sojeve virusa. Ukupna zaduženost preduzeća u Evropskoj uniji u 2020. godini porasla je za petinu, a koronavirus je svet zadužio za 281 bilion dolara ili 355 odsto globalnog BDP-a. Iz banke Goldman Sachs takođe nemaju dobre vesti. Kažu da će talas stečaja u SAD biti gori nego 2008. i 2009. godine, kada je nastupila Svetska ekonomska kriza. Firme u EU su se tokom proteklog perioda masovno zaduživale, kako bi prebrodile finansijske padove, a posledica toga je učešće korporativnog duga nefinansijskog sektora u BDP-u, sa rastom od devet odsto – na 106 odsto bruto domaćeg proizvoda. Sada je goruće pitanje u EU kako rešiti plasmane (NPL) i osposobiti banke za nove pozajmice. Kao rešenja navode se formiranje mreže kompanija za upravljanje problematičnom imovinom (AMC), kao i oslanjanje na jačanje rezervi kapitala i podsticanje prodaje NPL na sekundarnim tržištima.
|
|
|
Skoro trećina firmi u Srbiji bez zaposlenih u prošloj godini
|
|
|
Pozivajući se na podatke regionalne bonitetne kuće CompanyWall, skoro trećina privrednih društava u Srbiji u prošloj godini nije imalo nijednog zaposlenog i precizira da je reč o 31.465 firmi. Najviše ovakvih firmi ima u sektorima trgovina na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234). I dok se, u odnosu na 2019. godinu, smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Beleži se rast ovakvih preduzeća i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina. Više od 99 odsto kompanija bez radnika su mikro veličine (njih 31.188). Njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra. „Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milojko Arsić. On dodaje da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod „sivu zonu“. Njegova je pretpostavka i da na ovaj način jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad. Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla.
|
|
|
Titanik na planini postaje luksuzni hotel
|
|
|
Kanfrank, železnička stanica u Evropi koja se nalazi na 1.200 metara nadmorske visine postaje hotel sa 5 zvezdica. Priča o Kanfranku, selu na 1.200 metara nadmorske visine na francusko-španskoj granici, priča je o prevelikim ambicijama i neuspehu, o nesposobnosti i korupciji, spletkama, švercu i lošoj sreći kroz nekoliko vekova. Španija je želela da pokaže da je sposobna da izgradi nešto u razmerama „železničke katedrale u Evropi“, kaže Alfonso Marko, autor knjige Kanfrank, priča o legendarnom vozu. Alfonso, koji je treća generacija železničara u porodici Marko, rođen je na stanici u Kanfranku, gde je otac radio i imao konake. Oko stanice je ispredeno mnogo mitova i legendi, poput one koja je promenila tok Drugog svetskog rata. Ipak to nije uspela, ali je sigurno odigrala neku ulogu. Nakon što su nacisti okupirali Francusku, španski Frankov režim koristio je Kanfrank za razmenu volframa, ključnog u proizvodnji rezervoara naročito važnih za čuvanje nacističkog zlata. Hotel sa 104 sobe dizajnirali su arhitekte Hoakin Magrazo i Fernando Used u saradnji sa regionalnom vladom Aragona i lancem hotela „Barcelo“. Kompleks će obuhvatati konferencijski centar sa 200 mesta, železnički muzej, prodavnice i utočište za hodočasnike. Investitori se nadaju da će hotel oživeti selo kada radovi budu završeni krajem sledeće godine, ali Alfonso Marko veruje da će morati da prođe još neko vreme pre nego što će biti uvedena redovna linija do francuskog gradića Po.
|
|
|
„Dum-dum“, 18 godina za 18 priča Pavla Zelića
|
|
|
Pavla Zelića šira javnost upoznala je protekle godine prvenstveno kao farmaceuta, ali nije mali broj onih koji ga znaju i kao pisca fantastike, filmskog i strip scenaristu i kritičara. Priče su mu objavljivane u književnim i popularnim časopisima i antologijama u zemlji i regionu, a većina je sada u knjizi „Dum-dum“. Za 18 godina pisanja, 18 priča. Uz one starije, koje su dobile doteranu verziju, nalaze se i nove, nastale u vreme pandemije koronavirusa. Tematski i žanrovski su različite. I fantastične i realistične. Među junacima su deca-krvopije, šimpanza Sami, fudbaleri, političari, vakcinatori, proroci. „Zajednička nit za sve junake o kojima sam ikada pisao jeste da oni ne odustaju nasuprot neverovatnim nemogućim okolnostima u kojima se nađu. Oni ne prestaju da se bore, bore se pre svega za same sebe, za svoje iskupljenje, za svoje bližnje i za spasenje čitavog sveta, ali spasiti jednog čoveka znači spasiti ceo svet. I u tom smislu oni su uvek pobednici, čak iako to na prvi pogled ne deluje“, kaže Zelić. Pisanje priča pod vladavinom COVID-19, poput priče Pandemonija, za pisca je, kako kaže, bio način da se oslobodi svakodnevnog pritiska pod kojim se našao ceo svet, ali i prilika da kroz njih iznese neke od mogućih scenarija budućnosti.
|
|
|
Svetski festival svesti prvi put u Beogradu
|
|
|
Svetski Festival svesti, u originalnom nazivu Festival of Consciousness, pod simboličnim sloganom „Vratite se sebi“ otvoriće svoja vrata za sve ljubitelje tradicionalnih tehnika meditacije i joge sa ciljem povezivanja sa sobom. Dan punog meseca, 24. jul 2021. godine, smatra se jednim od energetski najmoćnijih dana i idealna je prilika za postizanje unutrašnjeg balansa i povezivanja sa samim sobom. Upravo tog dana, na otvorenom prostoru u prirodi na Makiškoj strani Ade Ciganlije održaće se Festival svesti, a sa ciljem da ponovo poveže ljude sa njima samima kako bi se postigla svest o sebi kao celovitom biću i uspostavio unutrašnji sklad. Ovaj, po mnogo čemu do sada neviđen festival na našim prostorima, ponudiće svojim posetiocima bogat i raznovrstan celodnevni program sa početkom od 7.30h. U okviru raznovrsnih zona na festivalu, poseban deo biće posvećen deci koja će moći da uživaju u kreativnim radionicama, specijalnoj jogi za decu i mnogim drugim zabavnim aktivnostima. Kako je Festival Svesti humanistički i ekološki orijentisan, dodatnu vrednost mu daju i dobrotvorne aktivnosti kojima se pruža prilika da se odužimo zajednici i prirodi za sve ono što nam pružaju, a posetioci će imati priliku da degustiraju zdravu i ukusnu vegansku hranu i pića. Festival je u organizaciji Mohanđi Fondacije čiji je začetnik Mohanđi, humanista koji je svoj život posvetio svetu i osnovao dobrotvorna društva i nevladine organizacije širom sveta, dobitnik brojnih priznanja svetskih zvaničnika i autor nekoliko knjiga u kojima govori o svom učenju koje se temelji na duhovnom oslobođenju.
|
|
|
|
