|
Ulažu čak milijardu evra u najjaču ekonomsku silu Evrope
|
|
|
Google je najavio da će do 2030. uložiti milijardu evra (1,2 milijarde dolara) u proširenje svoje infrastrukture računarstva u oblaku (cloud) u Nemačkoj i u povećanje upotrebe obnovljive energije. Američki tehnološki gigant planira da otvori nove centre za cloud u regionu Berlina i u gradu Hanau, u blizini frankfurtskog DE-CIX internet centra za razmenu podataka. U saopštenju se dodaje da će Google u narednim godinama kupovati više od 140 megavata električne energije od nemačke podružnice francuske energetske kompanije Anži, radi upravljanja centrima podataka. Iz Google-a su naglasili da im Anži garantuje da će 80 posto električne energije dolaziti iz nekarbonskih izvora, pored ostalog iz novog solarnog parka i iz 22 postojeća vetroparka u Nemačkoj. Cilj Google-a je da pređe na 100-procentno korišćenje obnovljive energije do 2030. godine. Nemački ministar ekonomije, Peter Altmajer, ocenio je Google-ovu najavu kao „snažan signal“ za nemačku zelenu energiju i digitalnu infrastrukturu. Inače, najnovija vest vezana za ovu kompaniju jeste da opet odlaže povratak radnika na posao, usled širenja delta soja u SAD. Navedeno je da zaposleni, globalno, mogu da rade od kuće do naredne godine, tj. CEO kompanije, Sundar Pičai, poslao je poruku da neće morati da se vraćaju u kancelarije barem do 10. januara 2022. godine.
|
|
|
Proizvođači menjaju komponente, a ostavljaju oznake
|
|
|
U poslednjih dve nedelje nekoliko proizvođača je „uhvaćeno na delu“ da menjaju TLC NAND memoriju sa sporijom QLC NAND bez promene oznake modela. Ova praksa je prvo primećena kod proizvođača Crucial, Patriot, Adata i Western Digital, a sada je lista postala bogatija i za Samsung modele. Proizvođači su slali SSD-ove na test medijima, a onda su u radnjama osvanuli modeli iste oznake, sa razlikom u serijskom broju u vidu jednog do dva slova, a ogromnim razlikama u performansama. Korisnici bi, vodeći se testovima poznatih medijskih portala kupovali SSD-ove i dobijali performanse koje su znatno lošije od onoga što su inicijalno želeli. U konkretnom slučaju Samsung je na svojoj 970 EVO Plus seriji medijima slao modele sa jednim kontrolerom (MZVLB1T0HBLR), a u prodaji su bili modeli sa drugom memorijom i lošijim kontrolerom (MZVL21T0HBLU). Posledica su veliki pad u performansama u pojedinim testovima i poslovima. Jedan kineski YouTube kanal je direktno uporedio baš ova dva modela i prostim skidanjem nalepnice otkrio da su čipovi ispod drugačiji. Stariji model interne oznake Phoenix je drugu memoriju i kontroler, dok je noviji model označen Elpis imao sporiju memoriju. Kao i sa Crucial i sa Western Digital modelima u nekim testovima performanse su se pokazale veoma sličnim, dok su u drugim pokazale drastične razlike. Kompanije koje pokušavaju da zarade dodatni novac prevarom očigledno nisu svesne da ne samo da na taj način štete svom ugledu, već i ugledu medija koji testiraju inicijalne uređaje i korisnicima prezentuju svoje rezultate koji se kasnije ispostave dijametralno suprotni od onih koje oni imaju kada uređaj zaista kupe u radnji. Ali ukoliko oni žele da se za šaku dolara kockaju sa svojom reputacijom to je njihova stvar. Ono što je sigurno je da ćemo uskoro videti gomilanje tužbi protiv velikih proizvođača i povlačenje SSD-ova sa tržišta.
|
|
|
Britanski automobilski startap Cazoo sakupio milijardu dolara kroz akviziciju
|
|
|
Britanski sajt za prodaju polovnih automobila Cazoo sakupio je milijardu dolara nakon obrnutog spajanja sa „blanko ček“ kompanijom Dena Oha. Vrednost grupe sada se procenjuje na 8 milijardi dolara, a akvizicija dolazi samo 20 meseci nakon što je Aleks Česterman osnovao ovaj startap. Ovaj britanski preduzetnik, koji je karijeru izgradio imitiranjem uspešnih američkih startapa, sada planira da lansira onlajn servis za kupovinu automobila u Francuskoj i Nemačkoj i proširi posao. „Ostajemo opsednuti pružanjem najbolje usluge kupovine i prodaje automobila u Ujedinjenom Kraljevstvu i na evropskom kontinentu, a kapital koji smo dobili iz ove transakcije ćemo iskoristiti da ubrzamo rast“, kaže Česterman.
|
|
|
Poslovanje preduzetnika u 2020. godini
|
|
|
Republički zavod za statistiku je objavio radni dokument pod nazivom „Preduzetnici u Republici Srbiji 2020.“ u kom su izneli procene o broju preduzetnika, broju zaposlenih, kao i njihovom ostvarenom prometu i bruto dodatoj vrednosti. Najveći broj preduzetnika je registrovan u Beogradu, nešto više od 85.700 preduzetnika, dok je najveći broj zaposlenih u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Iz RZS su istakli da iako postoje pozitivni pomaci u finansijskom izveštavanju, oni se i dalje suočavaju sa određenim problemima. Prema raspoloživim podacima u toku 2020. godine je u Srbiji poslovalo 298.279 preduzetnika. Od ukupnog broja, prema procenama RZS, u Beogradskom regionu je poslovalo 85.708 preduzetnika tj. 28,7 odsto, a u Regionu Vojvodine 74.062 (24,8 odsto). U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji poslovalo je 85.695 preduzetnika (28,7 odsto), a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 52.814, tj. 17,7 odsto. Što se tiče delatnosti najveći broj preduzetnika se bavi trgovinom na veliko i trgovinom na malo, popravka motornih vozila i motocikala (njih čak 21,4 odsto). Na drugom mestu je prerađivačka industrija sa udelom od 14,8 odsto, zatim stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (13,9 odsto). Saobraćaj i skladištenje kao svoju delatnost ima upisano 10,9 odsto preduzetnika, a usluge smeštaja i ishrane 8,4 odsto. Kod preduzetnika je tokom prošle godine bilo zaposleno 272.446 ljudi. Od toga najveći broj zaposlenih kod preduzetnika je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije njih 86.192 ili ti 31,6 odsto. Zatim u Vojvodini je zaposleno 72.302 radnika, tj. 26,5 odsto, u Istočnoj i Južnoj Srbiji zaposleno je 60.043 radnika (22 odsto) i na poslednjem mestu je Beograd gde je zaposleno 53.908 radnika (19,8 odsto). U stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima zaposleno je 7,3 odsto radnika itd. Od ukupnog prometa koji je ostvaren prošle godine, a prema proceni RZS on je iznosi (1.565.289 miliona dinara tj. oko ~13,37 milijardi evra) , najveći deo je zarađen u Šumadiji ii Zapadnoj Srbiji (31,4 odsto ukupnog prometa), zatim u Beogradu (26,5 odsto ukupnog prometa). U Vojvodini je ostvareno 24,6 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 17,5 odsto. Najveći deo ukupnog prometa, prema podacima koje su dobili iz RZS, su ostvarili preduzetnici iz delatnosti Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikaal (čak 45 odsto). Prerađivačka industrija je na drugom mestu sa 19,1 odsto. Građevinarstvo je na trećem mestu sa 6,7 odsto.
|
|
|
Pandemija nije smanjila ulaganja u startape: Pet puta više investitora nego pre
|
|
|
Pet puta više investitora je u poslednje dve godine zainteresovano za ulaganje u mlade inovativne kompanije u Srbiji, dok je kapital uložen u startape tri puta veći nego što je bio pre 2019. godine, istakla je Sara Milosavljević, marketing menadžer Impakt haba. To je, kako ističe, razlog da mladi ostanu u zemlji, jer shvataju da do potrebnih investicija mogu da dođu i u Srbiji, a da rad i razvoj takođe mogu da nastave bez odlaska u inostranstvo. Jesenji Demo dani, koji počinju 23. septembra, nova je prilika da se startapi predstave investitorima, među kojima su često predstavnici svetski poznatih tehnoloških kompanija, poput Facebook-a, Google-a, ali i finansijskih institucija poput Evropske banke za obnovu i razvoj. Predstavljanje investitorima traje tri minuta, nakon čega bude izabrano sedam najboljih, a oni se dalje obučavaju za susrete sa investitorima. „Traže se inovativna rešenja u oblasti digitalnih medija, fin-techa, clean-techa, ali u razmatranje ulaze i ostale oblasti. Posebno se ohrabruju preduzetnice – osnivačice i koosnivačice startapova. Poziv važi i za startape iz celog regiona, iz celog Zapadnog Balkana. Prijave su do 17. septembra. Sve detalje zainteresovani mogu da nađu na sajtu Impakt haba“, izjavila je sagovornica N1. Sara Milosavljević podseća i da je Impakt Hab pomogao više od 250 startapa, a obezbeđeno je više od dva miliona evra investicija.
|
|
|
Kancelarije će opstati, ali neće svako imati svoj sto
|
|
|
Poslodavci su shvatili da mogu masno da uštede smanjenjem kancelarijskog prostora i to naveliko rade. Pandemija je pokazala da je kod kancelarijskih poslova uglavnom moguće raditi od kuće, a neke je to toliko oduševilo da su proglasili odlazak na posao zastarelim modelom. Ali, to je bilo preuranjeno. Iako stopa vakcinacije napreduje, a lokdaun je prošlost, ništa više nije isto kao pre pandemije. Firme masovno usvajaju hibridni model, gde se nekoliko dana radi u kancelariji, a nekoliko od kuće. Kancelarija budućnosti se može videti u oblakoderu DZ banke u Frankfurtu, na 28. spratu. Tu više nema svako svoje mesto – radni sto se traži svaki put kad dođete na posao. Banka ovo naziva konceptom "čistog stola“ (clean desk). Radna mesta su sada prilagođena video-konferencijama. Pokretna kamera i plafonski mikrofoni olakšavaju komunikaciju sa kolegama koje sede dalje u uredu ili kod kuće. Turistička kompanija TUI radi nešto slično, koristeći zajedničke radne stolove. Ovaj ogromni turoperator iz Hanovera je za 3.000 zaposlenih u centrali predvideo samo 1.700 radnih mesta, računajući da će svakog dana mnogi raditi od kuće. I ne samo od kuće. Kako takozvani home office podrazumeva da poslodavac zaposlenom nabavi sto, stolicu, računar, telefon i sve ostalo kako bi radio od kuće, mnogi poslodavci pribegavaju konceptu "mobilnog rada“. On podrazumeva da se ne kontroliše odakle zaposleni radi, ali i da mora da koristi svoje sopstvene resurse. Prednost toga je pak što se stvarno ne mora biti kod kuće, nego može, recimo, i na moru. TUI tako navodi da svako ima pravo da najmanje 30 dana godišnje radi odakle god mu je volja. Šef kompanije Fric Jusen govori o "kulturi poverenja“ koja je važnija od fizičkog prisustva na radnom mestu.
|
|
|
Tri najlepša nacionalna parka bivše Jugoslavije
|
|
|
Na prostoru država bivše Jugoslavije, nalaze se najlepši nacionalni parkovi u ovom delu Evrope i predstavljaju pravu turističku atrakciju, kako stranim posetiocima tako i domaćim. Nacionalni park Tara nalazi se na najvišem delu planine Tare, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, u zapadnom delu Republike Srbije. Specifičnost ovog područja je u raznovrsnosti reljefa i geološke podloge, što ga čini prebivalištem bogatog biljnog i životinjskog sveta, kao i brojnih šumskih ekosistema sa velikim brojem retkih vrsta, među kojima je najpoznatija Pančićeva omorika. Kanjon Drine je jedan od najlepših i najdubljih kanjona u Srbiji i Bosni i Hercegovini sa vrlo očuvanom i bogatom florom i faunom. Njegove litice obrasle su gustim listopadnim i četinarskim šumama. Voda Drine je kristalno čista i providna, a boja joj oscilira između zelenih, potpuno providnih i plavih nijansi. Čuvena manifestacija "Drinska regata" održava se svake godine na Drini, okupljajući preko 100 000 posetilaca iz zemlje i inostranstva. Nacionalni park Triglav jedini je nacionalni park u Sloveniji sa posebnim i strogim zaštitnim režimom od ostalih zaštićenih područja. Ime je dobio po njegovom najvišem planinskom vrhu, ujedno i simbolu Slovenije – Triglavu, koji se nalazi u središtu parka na 2,864 metara nadmorske visine. Nacionalni park se prostire duž italijanske i blizu austrijske granice, na severozapadu Slovenije, odnosno u jugoistočnom delu Alpa. Plitvička jezera predstavljaju jedno od najlepših prirodnih bogatstava Hrvatske, koja se nalaze u oblasti Lika. Plitvice su jedinstveni fenomen hidrografije i sastoje se od 16 jezera između kojih se nalazi veliki broj vodopada, među kojima i najveći u Hrvatskoj – "Veliki slap" koji je visok 78 metara. Jezera imaju vrlo karakteristične boje, od smaragdno zelene do tirkizne, što predstavlja posebnu atrakciju ove destinacije.
|
|
|
Novosadska premijera filma „Toma“ na otvaranju Kaleidoskopa kulture
|
|
|
Nakon premijernog prikazivanja u Nišu, film „Toma“ u režiji Dragana Bjelogrlića, svoju novosadsku premijeru imaće pod zvezdama, poslednjeg dana otvaranja Kaleidoskopa kulture, u nedelju, 5. septembra u 20 sati na glavnoj sceni Filmskog festivala „Obnova“ u Kreativnom distriktu. Projekciju filma o simbolu srpskog soula, Tomi Zdravkoviću uveličaće i deo glumačke ekipe, koji će pozdraviti posetioce novosadskog Kaleidoskopa kulture. Film „Toma” predstavlja impresionistički portret Tome Zdravkovića koji prikazuje njegove početke, vrhunac slave, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije. Na otvaranju Kaleidoskopa kulture novosadskoj publici biće predstavljen i nacionalni paviljon jedne od najvažnijih evropskih institucija za nove medije, Ars Elektronike iz Linca, na kojem će biti predstavljen Projekat Razlike: Vrt novosadske Akademije umetnosti. Takođe, biće održana i CGA konferencija koja će okupiti profesionalce iz oblasti kompjuterske grafike, kao i izložba „Materija kroz vreme. Deveta umetnost takođe će biti zastupljena na ovogodišnjem otvaranju kroz izložbu „Stripom kroz Belgiju“, publika će moći da pogleda skulpturu Gojka Dutine „Pustinjsko polarni voz“, kao i projekat „Avenija mimova“ Alekse Vujovića.
|
|
|
Izložba slika Mome Kapora od 3. septembra u Domu Vojske
|
|
|
Izložba slika Mome Kapora „Najlepše priče“ biće otvorena 3. septembra u 19h u Velikoj galeriji Doma Vojske u Beogradu i trajaće do 6. novembra, a ulaz za sve posetioce će biti slobodan. Izložbu organizuje Zadužbina "Momčilo Momo Kapor" u saradnji sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije i Medija centrom "Odbrana". Na izložbi će biti predstavljene i slike koje do sada nisu nigde izlagane i pripadaju privatnim kolekcijama, a najzastupljenije će biti slike iz kolekcije Miloša Petkovića. Svih 35 slika su ulja na platnu i biće izložene u ambijentalnim celinama koje će upotpuniti nameštaj i predmeti koje je tokom života i rada koristio Momo Kapor stvarajući svoja umetnička i književna dela. Posetioci će moći da uživaju u delima iz raznih perioda, a slike prate i priče koje će biti sabrane u posebnom katalogu koji povodom ove izložbe izdaje Medija centar „Odbrana“. Tokom dva meseca u okviru izložbe će biti prikazivan i dokumentarni film "Momo Uncut" koji je snimljen u produkciji Zadužbine “Momo Kapor”. Izložbu će otvoriti književnik i likovni kritičar Dragan J. Danilov, a o Momi će govoriti i čitati delove iz njegovih knjiga glumice Rada Đuričin i Vjera Mujović.
|
|
|
|
