|
Domaći Tapni osigurao €200.000 investicije od investitora okupljenih oko Inicijative Digitalna Srbija
|
|
|
Iz Inicijative „Digitalna Srbija“ saopštili su da je u pitanju prva u nizu budućih investicija koja, pored finansijskog momenta, osnivačima pruža i vrlo aktivnu mentorsku podršku, pristup mreži kontakata i bogatom iskustvu stečenom na globalnom tržištu. Osnivači startapa Tapni najavili su da će investiciju upotrebiti kako bi ojačali tim i izašli na nova tržišta, ali i da će u sklopu postignutog dogovora svoje poslovanje preseliti iz Austrije u Srbiju gde će se proizvod u potpunosti razvijati. Tapni je nastao sa ciljem da zauvek promeni način na koji se ljudi umrežavaju i u potpunosti ukloni papirne vizitkartice iz upotrebe. Prislanjanjem bilo kog pametnog telefona na korisnikovu Tapni karticu, privezak ili nalepnicu – automatski se na ekranu uređaja pojavljuju njegovi kontakt podaci i profili na društvenim mrežama. Umrežavanje postaje jednostavno i brzo jer ne zahteva fizičku razmenu kartica niti instaliranje bilo kakvih aplikacija na uređaju koji preuzima kontakte. Sa preko 200.000 preuzimanja i 140.000 aktivnih korisnika aplikacije iz 30 zemalja sveta, Tapni je do sada već ostvario veliki tržišni uspeh u Nemačkoj, Austriji i zemljama Južne Amerike. Iz Inicijative „Digitalna Srbija“ najavljuju da će nastaviti aktivnu saradnju sa potencijalnim investitorima i da će ih povezivati ih sa perspektivnim startapima koji su u potrazi za investicijama.
|
|
|
Gejming industrija u Srbiji skočila 80 odsto: Gde su kod nas gejmeri i frilenseri?
|
|
|
Pandemija je donela brojne promene u načinu na koji radimo, u velikoj meri utičući na poslovanje putem onlajn platformi. Sve je veća potreba za profesionalcima koji rade onlajn, a u tome je mesto našla domaća frilens i gejming scena. Nedavno je Udruženje radnika na internetu sprovelo anketu „Frilenseri – problemi, potrebe i očekivanja“ u kojoj je učestvovalo gotovo 800 radnika na internetu, čiji su rezultati pokazali da je prosečan srpski frilenser osoba u tridesetim godina, sa završenim fakultetom i bavi se tim poslom kako bi izdržavala sebe ili više osoba u porodici. Prema rezultatima pomenute ankete, većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuje do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje više od 1.000 evra. Srbija je prema broju frilensera u samom svetskom vrhu - prva u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, a na jedanaestom mestu po ukupnom broju, i njihov broj se kontinuirano povećava poslednjih godina. Pandemija je naročito doprinela razvoju i rastu onlajn poslovanja, prema podacima Payoneer-a, tehnološke kompanije za platne transakcije koja omogućava plaćanja i rast u novoj globalnoj ekonomiji, gejming industrija se značajno povećava. Igrice domaćih gejmera našle su put do miliona korisnika širom sveta, beležeći rast prihoda u 2020. godini od čak 20 odsto u odnosu na prethodnu. Ukupan prihod tokom 2020. bio je oko 120 miliona evra, koji je ostvaren u najvećem delu u poslovanju sa inostranstvom. Da će se ova oblast i dalje razvijati, govori i podatak da će timovi u Srbiji investirati od 100 do 500.000 evra u projekte razvijanja igara do kraja godine.
|
|
|
Paradoks ulaganja u sajber startape
|
|
|
Neki sektori su imali razočaravajući profit tokom pandemije, ali ulaganja u sajber bezbednost su dostigla neviđene razmere. Nedavno je Njujork Tajms objavio članak u kom se naznačava da su startapi u oblasti sajber bezbednosti sakupili 4,8 milijardi dolara 2016. godine. Ali do 2020. godine, investicije u sajber bezbednost prevazišle su 10,4 milijardi dolara, a predviđa se da će u naredne 2 godine preći 25 milijardi. Ipak, iako su se totalne investicije uvećale, broj korisnika se smanjio sa 186 u prvom kvartalu ove godine na 167 u drugom kvartalu. To jest, više novca se uliva u sektor, ali broj korisnika se smanjuje. Startap ekosistem Izraela pokazuje i neke veće trendove u ovoj oblasti: na primer, startapi moraju da imaju snažan menadžment, uspostavljene kanale razvoja proizvoda i detaljno određenu bazu korisnika. U tom slučaju, startap može da donese značajan finansijski dobitak svima koji su uključeni u njegov rad. Sve više se ide ka uspostavljanju tržišne vrednosti organizacije i nakon početne finansijske injekcije. Stoga, u budućnosti, sve više rizičnog kapitala će ići ka organizacijama koje razmišljaju na duge staze, imaju snažno prisustvo na tržištu i koje imaju lidere koji će koncepte progurati do ostvarenja.
|
|
|
Po kvalitetu digitalnog života Srbija na 46. mestu u svetu
|
|
|
Rezultati istraživanja kvaliteta digitalnog života (DKL) za 2021. godinu pokazuju da je Srbija prestigla na tom planu Bugarsku i Moldaviju i da se nalazi na 46. mestu u svetu. Ove godine studija pokriva 90 odsto svetske populacije i indeksira 110 zemalja. Kriterijumi istraživanja obuhvatili su pet osnovnih stubova digitalnog života, kao što su pristupačnost i kvalitet interneta, e-infrastruktura, e-bezbednost i e-uprava, prenosi Danas. U poređenju sa prošlom godinom, Srbija se popela za tri mesta na DKL rang listi. Iako se njen indeks elektronske sigurnosti poboljšao za 73 odsto, i dalje zaostaje po pristupačnosti i kvalitetu interneta. DKL u Srbiji je za oko 10 odsto bolji od globalnog proseka. Kada je reč o drugim parametrima, naša zemlja je pokazala odlične rezultate u e-bezbednosti. U toj oblasti Srbija je za 30 odsto bolja od globalnog preseka i zauzima 17. mesto u svetu, i u tom segmentu nadmašuje susedne Rumuniju i Bugarsku. Sa druge strane, Srbija zaostaje u pristupačnosti interneta. Taj segment je za oko 40 odsto lošiji od globalnog prostora i Srbija se nalazi na 56 mestu u svetu. Međutim, pristupačnost internetu, kada je reč o našoj zemlji, poboljšala se u odnosu na prošlu godinu. Kvalitet interneta u Srbiji se takođe pogoršava, pa se njegov indeks smanjio za 34 odsto, a zemlja se nalazi na 64. mestu na rang listi. Srpska e-infrastruktura i e-uprava slične su globalnom proseku i zemlja na tom planu zauzima 59. odnosno 43. mesto na rang listi.
|
|
|
OECD neznatno smanjila prognozu svetskog rasta za 2021.
|
|
|
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je neznatno smanjila prognozu svetskog rasta za 2021. godinu na 5,7 odsto u odnosu na prethodnih 5,8 odsto, ukazujući na „vrlo nejednak oporavak“ prema zemljama zavisno od nivoa javne podrške za vreme krize i nivoa antikovid vakcinacija. Za 2022. godinu se ipak očekuje malo jača ekonomska aktivnost nego što je prethodno predviđeno, od 4,5 odsto, što je za 0,1 procentni poen više nego ranije. „Ekonomski rast se oporavio ove godine zahvaljujući snažnoj podršci javnih vlasti i efikasnom vakcinisanju i ponovnom pokretanju brojnih ekonomskih aktivnosti“, napisala je organizacija u svom izveštaju. Posle istorijske recesije 2020. godine kada je svetska privreda pala za 3,5 odsto, svetski BDP danas je viši nego pre pandemije, navela je institucija. Organizacija je znatno podigla predviđeni rast za evro zonu, koja prema njoj treba da beleži rast BDP-a od 5,3 odsto, u odnosu na 4,3 koliko je procenjeno u maju. Međutim izgledi su pogoršani za SAD, gde se prema novoj prognozi očekuje rast od šest odsto u odnosu na prethodnih 6,9 odsto. To je manje nego što predviđa služba za budžet američkog Kongresa koja je u julu prognozirala privredni rast od 6,7 odsto ove godine. Za Kinu OECD nije promenila predviđanja za 2021, i ostaje očekivani privredni rast od 8,5 odsto ove godine, i 5,8 odsto 2022. godine.
|
|
|
Za razvoj digitalne ekonomije 177 miliona evra
|
|
|
Predsednica Vlade Ana Brnabić predsedavala je prvoj sednici Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije. Novoformirani Savet za razvoj digitalne ekonomije je nastavak Saveta za IT i inovaciono preduzetništvo, i u fokusu njegovog rada biće digitalizacija celokupne privrede. U fokusu Vlade Srbije biće dostupnost finansiranja inovativnih kompanija, razvoj digitalne infrastrukture, ulaganja u istraživanja i razvoj, a Vlada će na ovim ciljevima aktivno raditi kroz 35 projekata, vrednih 177,6 miliona evra. Zahvaljujući dosadašnjem radu i rezultatima Saveta za IT i inovaciono preduzetništvo, Srbija je prepoznata kao zemlja koja značajno ulaže u razvoj e-uprave, inovacija i digitalizacije, rekla je premijerka Ana Brnabić. Predsednica Vlade je dodala da su posebno značajni rezultati postignuti kada je reč o obrazovanju i inovacionoj infrastrukturi, izgradnji naučno-tehnoloških parkova i startap centara. Sada je pred nama pet novih prioriteta i to su: veštačka inteligencija, biotehnologija i biomedicina, pametni gradovi, budućnost mobilnosti i upotreba geoprostornih podataka, dodala je Brnabić i posebno zahvalila guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković na podršci koju NBS pruža u celokupnom procesu digitalizacije. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić istakla je da je digitalizacija doprinela duplo većem broju elektronskih transakcija koje su sa 17,8 milijardi dinara u 2019. porasle na 32,8 milijarde u 2020. godini, a prošla godina završena je i sa 2013. onlajn prodavnica. Direktor odeljenja za preduzetništvo i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je da je najveći izazov za Srbiju da se obezbede veća ulaganja privrede u istraživanje i razvoj i kao primer dobre prakse naveo StarTech program, koji sprovodi NALED, a koji u potpunosti finansira kompanija Filip Moris. U naredne tri godine putem grantova biće dodeljeno više od 3,5 miliona dolara i tim sredstvima podržano je oko 100 domaćih startap timova, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća.
|
|
|
Napušteni podzemni „grad“ u Istri u kojem danas živi samo čovečja ribica
|
|
|
Pećina je duboka 132 metra, a staza dugačka 300 i dobro je uređena, osvetljena, a njene predivne dvorane ćete želeti da gledate satima. U podzemnom jezeru živi i endem, čovečja ribica. Pet prelepih dvorana i podzemno jezero krase ovu pećinu koja se smestila između Višnjana i Poreča, a od 1986. godine u kategoriji je spomenika prirode. Pećina Baredine dobila je naziv koji potiče od terena na kojem se nalazi, od reči bared što znači zapušteno zemljište. Ova pećina poznata je od davnina, ali prva istraživanja krenula su tek početkom prošlog veka. Tada se sišlo do 80 metara, a u sedamdesetim je tek otkriven prolaz do podzemnih jezera. U istraživanjima su pronađeni i keramički ostaci što je dokaz da je čovek ovde od davnina boravio. Sa uređenjem Baredine krenulo se tek devedesetih godina, a turistima je otvorena 1995. godine. Pećina Baredine je prvi speleološki objekat i geomorfološki spomenik prirode u Istri koji je otvoren za posete turista. Nakon što istražite pećinu, u obližnjem Speleolitu možete isprobati penjanje i spuštanje po užetu, a tu je i Traktor Story, etno priča posvećena poljoprivredi. Postavu čini pedesetak traktora oldtajmera pa priča o hlebu, maslinovom ulju i vinu.
|
|
|
Događaji na neverovatnim destinacijama
|
|
|
Na Međunarodni dan mira i Dan evropske teritorijalne saradnje, Fondacija EXIT pokreće novi projekat Incredible Destination Events (Događaji na neverovatnim destinacijama), koji uz učešće popularnih međunarodnih muzičkih zvezda promoviše lepotu turističkih destinacija i kulturnu baštinu regiona. Ovaj projekat će na inovativan način predstaviti svetu atraktivne turističke destinacije kroz fuziju kreativnih industrija i kulturnog nasleđa pograničnog regiona Mađarske i Srbije. Prva u nizu je Bačka Tvrđava, prelepo srednjevekovno utvrđenje, lokacija na kojoj je snimljena specijalna emisija „Mirna Bačka“ čiji su gosti cenjeni muzičari iz regiona: Lajko Felix, Marko Louis, Mile Kekin i Rambo Amadeus, dok je domaćin specijalnog programa Bojan Ivković, muzičar, perkusionista, voditelj i glumac. Incredible Destinations Events je partnerski projekat Fondacije EXIT i Parka Nacionalne baštine (ONTE) u Opustaseru, u Mađarskoj, a realizuje se uz podršku Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, dok je emisija „Mirna Bačka“ dobila takođe i podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ovaj projekat ima za cilj razvoj inovativne platforme koja promoviše atraktivne turističke destinacije i kulturno nasleđe pograničnog regiona Mađarske i Srbije. Sam projekat osmišljen je na taj način da se uz učešće popularnih internacionalnih muzičkih zvezda i uz pomoć kreativne industrije i inovativnih digitalnih i video alata promovišu same destinacije.
|
|
|
Kanski festival prvi put ikada izabrao seriju iz Srbije
|
|
|
Serija „Kljun“ prva je srpska serija koja se našla u selekciji prestižnog međunarodnog festivala serija u Kanu (Canneseries), objavili su danas organizatori na konferenciji u Parizu. Serija „Kljun“, ne samo da je prva iz Srbije već i iz ovog dela Evrope a našla se u selekciji od 10 serija koje će se gledaocima predstaviti ove godine u Kanu na festivalu koji se održava od 8. do 13. oktobra. Iz produkcije poručuju i da veruju da će „Kljun“ širom otvoriti vrata i drugim projektima iz Srbije. U pitanju je kriminalistička serija, u kojoj mlada, ambiciozna detektivka Sonja Kljun, dobija zadatak da iz Beograda ode u Suboticu i tamo istraži navodno samoubistvo, ne očekujući da će njen dolazak pokrenuti lavinu događaja, koji će razotkriti duboko zakopane tajne vezane za misterioznu organizaciju, ali i za Sonjinu prošlost.
|
|
|
|
